Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Organizovanje nog finansiranja u BiHjav". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

UVOD

Javne finansije su naučna disciplina koja izučava finansijsku delatnost države i državnih organa, kojima su na osnovu ustava, zakona i drugih propisa poverene određene funkcije prikupljanja i trošenja materijalnih sredstava radi ostvarivanja opštih korisnih ciljeva. Da bi se ostvarili ti ciljevi, državi i njenim organima dodeljene su brojne delatnosti, funkcije i ovlašćenja.

Javne finansije usko su povezane sa postojanjem države i posebno sa postojanjem novca. “Prema tome, bez novca nema ni finansija”.

U savremenoj domaćoj i stranoj literaturi u upotrebi su brojni termini kojima se nastoji označiti oblast koja obuhvata finansijske aktivnosti države. Delatnosti i funkcije države i njenih organa uobičajeno nazivamo javnim potrebama. Naime, pojedinac može sebi da obezbedi hranu, stanovanje, obuću i odeću, održavanje lične higijene i još jedan uži krug ličnih (privatnih) potreba. Ali, unutrašnja i međunarodna bezbednost, zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost i čitav niz drugih potreba, koje nazivamo javnim potrebama, zavise od postojanja i organizovanog delovanja upravo za to predviđenih državnih organa i institucija.

Grosso modo, sve javne potrebe odnosno funkcije i delatnosti države svrstavaju se u nekoliko ključnih grupa. Prvu grupu čine klasične funkcije države vezane za: funkcionisanje političkog i ekonomskog sistema (državna administracija); međunarodnu bezbednost (odbrana), čiji obim potreba zavisi od spoljnopolitičke situacije; unutrašnju bezbednost u pogledu zaštite slobode i prava građana i njihove imovine, zaštite postojećeg političkog, pravnog i ekonomskog sistema i poretka; pravosudne organe.

Drugu grupu čine funkcije iz domena socijalne zaštite i sigurnosti građana, obavezno socijalno osiguranje (penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti), obrazovanje, nauka, kultura, fizička kultura, funkcije iz oblasti ekonomske politike i privrednog razvoja.

Za podmirivanje javnih potreba (funkcija) potrebna su, osim postojanja odgovarajućih državnih organa i institucija, odgovarajuća materijalna sredstava za finansiranje funkcija države. Tako pored javnih funkcija (rashoda), u domenu interesovanja javnih finansija posebno mesto zauzima proučavanje javnih prihoda.

Specifičan predmet proučavanja javnih finansija je fenomen fiskalnog federalizma koji se ogleda u fiskalno-finansijskim odnosima između različitih nivoa vlasti u pogledu raspodele funkcija i prihoda, kako u federalno uređenim, tako i u unitarnim zemljama.

Javni prihodi i rashodi su instrumenti fiskalne politike, kako bi se postigli određeni ciljevi. Tako se izvršenje funkcija države vezuje za iznos budžeta. Država pored instrumenata fiskalne politike, primenjuje i administrativnu raspodelu, regulaciju cena i količina (kod javnih preduzeća), donosi zakone i uređuje monetarnu politiku.

Kod izučavanja javnih finansija pojavljuju se različita pitanja: da li država uopšte treba da se meša u alokaciju resursa i kakva je preraspodela nacionalnog dohotka pravedna i u kojoj meri fiskalna politika treba da učestvuje u oblikovanju pravedne preraspodele.

1. ORGANIZOVANJE JAVNOG FINANSlRANJA U BOSNI I HERCEGOVINI

Organizovanje fiskalnog sistema po svom sadržaju odražava kompleksnu strukturu. Međutim u Bosni i Hercegovini prihodi i rashodi države su veoma ograničeni i kao takvi u teorijskom i praktičnom smislu, sa stanovišta analize, su specifični. Tako prihodi se sastoje od tri osnovne kategorije: sopstveni prihodi, transfer iz entiteta i vanredni prihodi. Sopstveni prihodi su administrativne takse i prihodi od sopstvenih aktivnosti. Spisak administrativnih taksi i ostalih naknada je obezbijedila odluka OHR-a iz jula 1999. godine kojom je nametnut Zakon o administrativnim taksama. Ovaj zakon je izmijenjen u skladu sa Odlukom OHR-a iz decembra 2000. godine kojom su se ovlastila ministartsva da nametnu dodatne administrativne takse i da postojeće prilagode na odgovarajući način, čime je u smislu institucionalnog razvoja ostvaren napredak. U skladu sa postojećom praksom ove administrativne takse predstavljaju osnovne "izvorne prihode" za finansiranje državnih organa BiH. Sopstveni prihodi su postepeno upotpunjeni prihodima koji dolaze iz sopstvenih aktivnosti pojedinih institucija kao što su Institut za standarde, Institut za akreditaciju, Regulatorna agencija za komunikacije(CRA) i Odjel civilne avijacije.Ovakvi prihodi su obično namijenjeni da pokriju, djelimično ili potpuno, operativne troškove organa, agencija i odjela koji ih sakupe.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]